Setva raznolikosti, žetva održivosti: zašto je Evropi potrebno više „diver-poljoprivrednika“
Mnogi poljoprivrednicii u EU se nalaze na prekretnici: ekološke pretnje i gubitak prihoda usled neodrživih modela proizvodnje primoravaju ih da promene svoje sistemegajenja useva. Projekat koji finansira EU Diverfarming (Crop diversification and low-input farming across Europe: from practitioners engagement and ecosystems services to increased revenues and chain organisation) im obezbeđuje podatke, alatke i podršku koji su im potrebni da usvoje produktivnije prakse uz efikasnije korišćenje resursa. Glavna stvar u tome je diverzifikacija useva, kao osnovni aspekt agroekologije. „Poljoprivreda zasnovana na intenzivnoj mehanizaciji, prekomerno korišćenje spoljnih ulaganja i monokultura doveli su do degradacije zemljišta, smanjenog biodiverziteta i povećanog ekonomskog rizika za poljoprivrednike u Evropi“, rekao je Raúl Zornoza Belmonte, istraživač nauke o zemljištu pri Tehničkom univerzitetu u Kartagini u Španiji i koordinator projekta Diverfarming. „Diverzifikacija useva i optimizovano korišćenje resursa obezbeđuju održivije alternative.“ Diverzifikacija bi mogla da donese izvesne konkretne pogodnosti za poljoprivrednike i ruralnu sredinu. Ona može da spreči eroziju tla, poveća plodnost zemljišta i poboljša sekvestraciju ugljenika u zemljištu, smanjujući upotrebu pesticida, đubriva i teške mehanizacije. Veća raznolikost takođe ima potencijal da poveća produktivnost i otpornost poljoprivrednih sistema, ne samo u ekonomskom smislu, već i u pogledu klimatskih promena. Sve ukupno, ovi aspekti bi mogli doprineti većoj isplativosti, ublažavajući klimatske promene i negujući povećani biodiverzitet, istovremeno povećavajući usluge ekosistema koje potiču iz poljoprivrede.
Prilagođena rešenja
Istraživanje projektnog tima ističe da bi zarad efikasnog pružanja ovih pogodnosti bilo potrebno primeniti promene širom poljoprivrednih lanaca vrednosti, koje su prilagođene posebnim karakteristikama svakog regiona. Ova specifičnost konteksta je drugo ključno načelo agroekologije. Ovo obuhvata klimatske i uslove zemljišta, socio-ekonomske i kulturne faktore, kao i tehnička ograničenja. Projekat je fokusiran na jedinstvene karakteristike šest evropskih regiona: Sever i jug Mediterana, centralni atlantski deo, kontinentalni, panonski i severni. Diverfarming trenutno procenjuje stvarne prednosti i praktična ograničenja, prepreke i nedostatke povezane sa diverzifikovanim sistemima gajenja useva korišćenjem poljoprivrednih praksi sa malim ulaganjima prilagođenih svakom regionu. Projekat sarađuje direktno sa poljoprivrednicima u tim regionima. „Da bismo uključili poljoprivrednike i lokalne zainteresovane strane u razvoj promene paradigme u evropskoj poljoprivredi i uključili njihovo lokalno znanje, osnovali smo mrežu diver-poljoprivrednika za zajedničko stvaranje, zajedničko učenje i zajedničku inovaciju“, dodaje Zornoza Belmonte. Inovacija je u središtu agroekologije, kao i za funkcionisanje projekta Diverfarming. Tim je projektovao prototip poljoprivredne mehanizacije koja poboljšava obradu zemljišta, smanjuje troškove radne snage, potrošnju goriva i emisije gasova sa efektom staklene bašte, smanjuje eroziju zemljišta i olakšava upravljanje pokrovnim usevima. Ovaj prototip je trenutno u finalnim fazama razvoja i planirano je da bude lansiran u decembru 2021. godine.
Informisane odluke
Tim takođe radi na interaktivnoj alatki koja pomaže poljoprivrednicima da odaberu diverzifikovan sistem useva i održive prakse koje su najpogodnije za njihove specifične uslove. Zornoza Belmonte objašnjava: „Cilj nam je da razvijemo vodeću evropsku alatku za odlučivanje pri izboru najpogodnijih diverzifikovanih sistema gajenja useva u različitim scenarijima radi povećanja proizvodnje i održivosti, uzimajući u obzir sve korake u lancu vrednosti. Njegov višejezični interfejs će osigurati jednostavan pristup i široku upotrebu u celoj Evropi.“ Alatka će objedinjavati podatke o različitim aspektima od zemljišta do svojstava lanca vrednosti za kreiranje modela koji omogućavaju agrobiznisima da donose informisane izbore. Ostali Diverfarming rezultati će obuhvatati smernice za održive diverzifikovane sisteme gajenja useva, protokol za njihovu ispravnu primenu, i alatke, kao i belu knjigu koja pruža naučni dokaz koji predstavlja podršku relevantnim smernicama. Da bi rezultati projekta bili još obuhvatniji, Diverfarming se pridružio Evropskom klasteru za diverzifikaciju useva čiji je cilj da deli znanje o ovoj temi i poveća uticaj istraživanja diverzifikacije useva širom Evrope.
Keywords
Diverfarming, diverzifikacija, resursi, sistemi gajenja useva, zemljište, agroekologija, plodnost, mehanizacija, biodiverzitet, lanci vrednosti, podrška odlučivanju, alatka
