Mnoge agroekološke budućnosti su moguće u Evropi
Tokom većeg dela istorije, poljoprivreda je bila lokalna stvar, a poljoprivrednici su proizvodili tek dovoljno hrane da prehrane svoje porodice ili da podrže lokalnu zajednicu. Ali sa industrijalizacijom, urbanizacijom i sve brojnijim stanovništvom, poljoprivreda je postala veoma intenzivna. Iako je to povlačilo manje troškove i povećanu proizvodnju, ta dostignuća su često ostvarivana po cenu životne sredine. Sada, kada se svet hvata u koštac sa efektima klimatskih promena, postoji hitna potreba za unošenjem nove ravnoteže u naš sistem poljoprivrede sa pravom mešavinom održivosti i produktivnosti. „U tom smislu, povećanje primene agroekoloških pristupa je od presudne važnosti za osiguranje održive proizvodnje hrane u budućnosti“, kaže Gerald Schwarz, istraživač pri Thünen institutu za agroekonomiju. Uspostavljanju te ravnoteže doprinosi projekat kojeg finansira EU, UNISECO (Understanding and improving the sustainability of agro-ecological farming systems in the EU). „Naš cilj je bio da ojačamo održivost evropskih poljoprivrednih sistema kroz zajedničku izgradnju poboljšanih strategija i podsticaja za prelazak na agroekološku poljoprivredu“, objašnjava Schwarz, koji je bio koordinator projekta. Agroekologija primenjuje ekološke koncepte na poljoprivredu. Posebno promoviše tip poljoprivrede koji radi na ublažavanju klimatskih promena, umanjujući uticaj poljoprivrede na divlji svet i prirodu i osnažuje poljoprivrednike i zajenice da imaju koristi od održivosti.
Prilagođavanje rešenja lokalnim potrebama
Prema Schwarzu, glavni cilj projekta bio je identifikovanje portfolija radnji i smernica za prelazak na agroekologiju. „Želeli smo da obezbedimo konkretne dokaze kako poljoprivreda može pomoći Evropi da se izbori sa izazovima klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, istovremeno omogućavajući održivu proizvodnju hrane i promovišući živahnu ruralnu ekonomiju“, napominje on. Da bi to uradili, istraživači su sproveli studije slučaja u 15 različitih zemalja Evrope, od kojih je svaki obuhvatao drugi socio-ekonomski, kulturni i kontekst životne sredine. Istraživači su proučavali i kako bi primena agroekoloških praksi u velikim razmerama uticala i na lokalne poljoprivredne ekonomije i na evropski prehrambeni sistem. UNISECO projekat je utvrdio da ne postoji jedno univerzalno rešenje za prelazak na održivu poljoprivredu. Umesto toga, agroekologija najbolje funkcioniše kada je prilagođena lokalnim potrebama. „Naše istraživanje je pokazalo da su mnoge agroekološke budućnosti moguće u Evropi i, kada su ugrađene u šire promene u sistemu hrane, ne ugrožavaju našu bezbednost hrane,“ dodaje Schwarz. Projekat je pokazao i kako agroekologija može biti korisna po životnu sredinu, na primer, tako što povećava raznolikost vrsta i staništa. „Agroekologija može i da pomogne u ublažavanju klimatskih promena i poboljša našu sposobnost prilagođavanja njihovog uticaja promovisanjem, na primer, formiranjem humusa i sekvestracije ugljenika u drvnoj biomasi“, napominje Schwarz.
Osnaživanje ruralnih zajednica
Pored demonstriranja pogodnosti agroekologije po životnu sredinu, projekat je radio i na deljenju znanja o ekonomskim mogućnostima održive poljoprivrede putem dijaloga nauke, društva i politike. „Ako agroekologija treba da uspe, moramo da povećamo kapacitet lokalnih faktora“, kaže Schwarz. „Iako ovo počinje od poljoprivrednika, mora da obuhvati i vlasnike zemlje i druge učesnike u ruralnim zajednicama i lancima vrednosti.“ Na ovaj načine projektom je istaknuta saradnja između poljoprivrednika u takvim oblastima kao što su deljeno skladište, obrada i marketing, a potcrtani su i lanci vrednosti na nivou zajednice koji su povezali poljoprivrednike sa lokalnim restoranima, školama i prodavnicama. „Sa više učesnika poljoprivrednici imaju direktnu vezu sa uspehom poljoprivrednih sistema“, dodaje Schwarz. „Takođe imaju šansu da dobiju više, osiguravajući da agroekološki sistemi mogu da rastu sa ograničenom podrškom javnosti.“ Iako je sam projekat sada završen, poljoprivrednici i drugi zainteresovani mogu da iskoriste bogatstvo znanja koje je UNISECO obezbedio putem Agroekološkog inkubatora znanja.
Keywords
UNISECO, agroekologija, održivost, održiva poljoprivreda, poljoprivrednici, ruralne zajednice, ratarstvo, klimatske promene, proizvodnja hrane, biodiverzitet
