Kako kooperativni usevi mogu da povećaju održivu poljoprivredu
Povećanje populacije znači više usta koje treba nahraniti, što zahteva da povećamo produktivnost u poljoprivredi. Prema procenama Ujedinjenih nacija, svetska populacija bi mogla da dostigne skoro 9,7 milijardi do 2050. godine. Da bi se ti ljudi nahranili, bilo bi potrebno povećati poljoprivrednu proizvodnju za 60 %. To je prosto stvar proizvodnje više hrane. „Kao prvo i najvažnije, postoji pitanje kako će klimatske promene uticati na useve i sezone uzgoja u predstojećim godinama“, kaže Alison Karley, agroekološka istraživačica pri James Hutton institutu. „Farmeri moraju da razviju i nove načine održivijeg uzgoja više useva, što znači korišćenje manje đubriva, manje pesticida i da se više oslanjaju na raznolikost useva.“ Iako to na prvi pogled deluje kao nemoguća misija, jedan projekat kojeg finansira EU uzima timski pristup za pronalaženje mogućeg rešenja. Putem projekta DIVERSify (Designing InnoVative plant teams for Ecosystem Resilience and agricultural Sustainability), grupa međunarodnih istraživača, poljoprivrednika i drugih zainteresovanih strana razvili su nove načine optimizovanja produktivnosti koristeći udružene useve biljaka. „Umesto da sade samo jednu vrstu useva, udruženo gajenje biljaka je pristup poljoprivredi koji zagovara diverzifikaciju useva“, objašnjava Karley, koja je koordinatorka projekta. „Naš cilj bio je da demonstriramo kako korišćenje mešavine kompatibilnih useva ne samo da povećava produktivnost, već i smanjuje potrebu za hemikalijama i na taj način podržava održiviju poljoprivredu.“
Prednosti mešanja
Za početak, istraživači su usredsredili svoje napore na razumevanje potencijalnih prednosti koje udruženi usevi biljaka mogu doneti poljoprivredi. Radeći direktno sa poljoprivrednicima u Evropi i Africi, identifikovali su najbolje prakse i izazove u gajenju udruženih useva biljaka, i isprobali mešane useve na različitim lokacijama. „Naši ogledi su pokazali da mešane vrste potiskuju korov, zahtevaju manje đubriva i često imaju manje napasti i bolesti, što bi sve moglo doprineti poboljšanoj proizvodnji useva bez potrebe za hemikalijama“, primetila je Karley. „Mešane vrste takođe povećavaju raznolikost staništa, obezbeđujući preko potrebne resurse za oprašivače i prirodne neprijatelje štetočina, što je od suštinskog značaja za funkcionisanje agroekosistema.“ Kroz projekat se takođe došlo do zaključka da zbog efikasnijeg korišćenja resursa, timovi biljaka imaju potencijal da daju veći prinos nego da je svaki usev gajen zasebno.
Prelazak na udružene useve biljaka
Uprkos ovim prednostima, promena nikad nije jednostavna i udruženi usevi biljaka predstavljaju jedan dosta drugačiji način gajenja useva. Kako bi pomogli poljoprivrednicima da shvate pogodnosti i neophodnost prelaska na udružene useve biljaka, projektom je razvijeno nekoliko korisnih alatki. Na primer, poljoprivrednici mogu da koriste CropMIXER alatku za savete o kombinacijama useva, upravljanju i ulaganjima, a InfoHub vodič daje dalje tehničke informacije. Projekat podržava i mrežu na kojoj poljoprivrednici i drugi zainteresovani mogu da dele informacije i uče jedni od drugih. „Određen broj pionira poljoprivrednika, koji već koriste udružene useve biljaka, podelili su svoje znanje i iskustvo i igraju ključnu ulogu u uticaju na druge da isprobaju ove nove koncepte“, rekla je Karley.
Utabavanje puta za buduće istraživanje
DIVERSify projekat je uspeo da pokaže veliki potencijal gajenja udruženih useva biljaka. „Naše istraživanje pokazuje da optimizovano gajenje udruženjih useva biljaka diverzifikuje sistem sadnje useva i poljoprivede, što dovodi do povećane održivosti, većeg agrobiodiverziteta i održivije poljoprivrede“, zaključuje Karley. „Naš rad krči put za buduće istraživanje o održivom gajenju useva i proizvodnji hrane.“ Iako je DIVERSify projekat sada završen, istraživači nastavljaju da nadograđuju njegove aktivnosti i rezultate. Partneri trenutno istražuju gajenje udruženih useva biljaka i rade sa poljoprivrednicima kako bi izgradili lance vrednosti oko proizvoda udruženih useva biljaka.
Keywords
DIVERSify, održiva poljoprivreda, diverzitet useva, poljoprivrednici, pesticidi, poljoprivredna produktivnost, klimatske promene, agroekologija, udruženi usevi biljaka
